Emocionalna inteligencija - ključ uspeha i sreće u životu

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). Međutim, današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji.

Šta je emocionalna inteligencija (EQ)?

Emocionalna inteligencija obuhvata sposobnost da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvaraju dobri odnosi, bude privlačan kao i druge emocionalne veštine koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan. Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu, što može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi i empatija.

Test emocionalne inteligencije

Za početak, proverite svoj EQ kroz jednostavan test. Na pitanja odgovarate sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju

Poželjni odgovori su: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T. Najvažnije je biti iskren sa sobom i shvatiti da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije.

Za razliku od IQ-a, EQ možemo razvijati ceo život

Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Neurološke osnove emocija

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda - amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo, dobro, loše, strašno, opasno". Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag.

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima, pre svega neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom. Obe žlezde sadrže mnogobrojne receptore i učestvuju u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin, norepinefrin, epinefrin itd. Nauka je u nekoj meri dokazala vezu između amigdala i emocija tako što one proizvedu emocionalni odgovor pre nego što kortički misleći centri u potpunosti registruju događaj.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što je depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa, panike, manijakalni ispadi.

Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost i veština. Roditeljski zadatak je da decu upravo tome nauče - da racionalno prolaze kroz emocionalne lomove, da nauče da sami sebe umire, objasne uzroke svojih nemira i pokušaju da reše problem, a ne da nad njim histerišu ili očajavaju. Svi mi možemo osetiti šta je ono što bi nas moglo usrećiti ili oraspoložiti u datom trenutku ili uopšte u životu.

Emocionalna inteligencija kod dece

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. To je urođena mentalna sposobnost koja je osnova emocionalne osetljivosti i potencijala za savladavanje veštine upravljanja emocijama. Roditelji treba da prepoznaju emocije kod dece kako bi ih naučili da ih kontrolišu.

Emocionalno osetljivo dete lakše će prepoznati nebezbedne, opasne i rizične situacije i reagovaće adekvatnije od ostalih vršnjaka. Decu možemo da naučimo da uvek imaju mogućnost izbora, čak i kad ih preplave negativna osećanja. Na roditeljima je da nauče decu kako da upravljaju osećanjima.

Psiha i emotivna stabilnost - najbolji saveznici

Psiha i emotivna stabilnost su najbolji saveznici i u borbi sa vrlo teškim bolestima. Samo onaj čovek koji uspe da sakupi svu pozitivnu energiju i savlada strah, osećanje očaja, izgubljenosti i panike može da pobedi i maligna oboljenja. Takvo iskustvo te promeni za ceo život i shvatiš koliko su beznačajne neke sitnice zbog kojih se nerviraš u svakodnevnom životu.

Zaključak

Emocije i razum su nam dati kroz dve vrste inteligencije - obe jednako važne za uspeh i sreću u životu. Cilj je da naučimo kako inteligentno upotrebljavati svoju emocionalnost. Život se sastoji iz prijatnih i neprijatnih osećanja - za duševno zdravlje važno je umeti održati meru.