Potpuna istina o operaciji podizanja kapaka: Moj primer i iskustvo

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila operaciju, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži "zakucanu" gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo. Da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Iskreno, ne. Nos sam, na primer, operisala zbog devijacije septuma još u 23. godini - razbila sam ga kad sam imala dve godine padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi za nos. Radije bih da nisam morala. Ali podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek. I, istovremeno, to sam odlagala.

Zašto je dr Anica Jevremović bio moj jedini izbor

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti punih devet godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, neverovatno je odgovorna. Ali sam ipak odugovlačila…

Doktorka Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, da bismo malo "otvorili" oko. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka." Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti, dok efekat traje. Ali to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje. I onda je konačno odluka pala: radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto sam odlučila da "trubim" o svom iskustvu

Kad sam zakazala, ja sam po običaju "trubila" okolo šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim temama, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja… I kad sam progovorila, odjednom je progovorila cela masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da pričaju. To je, naravno, njihovo pravo. Ali moje je da budem pristalica otvorenog dijaloga. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke, da znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces podizanja kapaka: Od konsultacija do same intervencije

Proces počinje konsultacijama. Uvodni razgovor sa dr Anicom Jevremović je suštinski važan. To je prilika da razgovarate o vašim očekivanjima, da hirurg detaljno pregleda vašu anatomiju i objasni vam šta se tačno može postići. Veoma je važno doći na pregled spreman sa pitanjima.

Što se tiče same intervencije, podizanje kapaka se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su anksiozniji ili koje plaši sama pomisao na hirurški zahvat, postoji opcija analgosedacije. To su oni "lekići" koji vas ošamute i omogućavaju vam da kroz proceduru provedete u prijatnom stanju opuštenosti, a potom se ničega ne sećate. Ova opcija podrazumeva i učešće anesteziologa.

Investicija u sebe: O ceni podizanja kapaka

Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće se kreće oko 1000 evra, mada tu može biti varijacija od možda kojih 200 evra gore-dole, u zavisnosti od konkretne situacije koju imate i izbora anestezije. Operacija donjih kapaka je obično nešto skuplja. Ovo su, naravno, orientacione cifre. Konačnu cenu uvek određuje hirurg nakon detaljnog pregleda. Neki hirurzi dodatno naplaćuju konsultacije, neki tu cenu uračunavaju u ukupnu sumu - vaše je da sve to unapred pitate.

Ono što svi plaše: Da li podizanje kapaka boli?

Odgovor je jednostavan: ni jedne sekunde ne boli. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali potpuno bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi čak i za skidanje konaca. Ispostavilo se da sam se i toga plašila bez ikakvog razloga. Doktorka Jevremović je samo izvukla neku tanku, potpuno neprimetnu strunu i baš ništa nisam osetila.

Moj oporavak dan po dan: Iznenadujuće brzo i bezbolno

Kući sam otišla odmah posle intervencije. Imala sam deblje flastere koji su me malo nervirali - osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka Jevremović ih je natopila nekom tecnoscu i začas ih skinula - nema čupkanja, ni cimanja.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih šest dana. Čim mi ih je stavila, ja sam nabacila svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom, čak malo i prošetala po centru grada. Niko me nije gledao čudno i meni je bilo skoro šašavo da je prošao tek jedan dan. Moram priznati da sam bila manje natekla od većine ljudi - otečenost zavisi i od tehnike koju hirurg koristi, ali i od same prirode vašeg organizma.

Već nakon dva-tri dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da zujim po gradu. Nakon sedam dana skinuli smo konce, a nakon deset dana ja sam sa punom šminkom snimala pitanja i odgovore za svoje pratioce. Tog desetog dana sam se već i našminkala ajlajnerom - malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da ga nosim bez ikakvih prepreka.

Odgovori na česta pitanja nakon podizanja kapaka

Nekoliko meseci nakon procedure, mogu da se osvrnem na stvari koje su me drugi najviše pitali.

Modrice i hematomi: Modrice kao takve nisam imala. Međutim, prirodno je da hematomi nakon podizanjem kapaka malo "padnu" na dole. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon desetak dana, ali je bila dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Ožiljci: Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je realnost svake hirurgije. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Ako ne bi postojao, to ne bi bila plastična hirurgija, već naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su podizanje kapaka pre par godina, čak i kada se jako zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za te male, fine crtice koje sada imam. One se začas prekriju šminkom. Spuštene kapke, sa druge strane, nisam mogla da sakrijem nikakvom šminkom. Ožiljak je neuporedivo manji problem.

Trajnost: Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, može da razmišlja o podizanju obrva, temporalnom liftingu ili liftingu lica. Ali za podizanju kapaka su retki ljudi kojima je bila potrebna druga, reviziona operacija. Rezultati su veoma dugotrajni.

Zašto sam odlagala i zašto sada žalim što nisam ranije uradila?

Da, pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se "glupirala" sa nitima, tehnikama šminkanja i slično? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila:

• Bola: Koga nema.
• Sporog oporavka: Da ću izgledati kao "izubijani vanzemaljac" veoma dugo.
• Prekida rada: Da neću moći da snimam i radim nedeljama unapred.

Jedino se, zapravo, nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro devet godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala "Hoće li biti dobro?". Ja sam to jednostavno znala. A upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i verujte mi - sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moj primer i moje iskustvo sa podizanja kapaka bilo od koristi. Ako imate pitanja, tu sam da na njih odgovorim.